Vodič za borbu protiv mušica u cveću i pravilnu negu biljaka

Jedan od najčešćih i najiritantnijih problema sa kojima se suočavaju ljubitelji sobni biljaka je pojava sitnih, crnih ili belih mušica koje se vrte oko zemlje u saksijama. Često se pitamo: "Odakle one uopšte došle?" Ili ih pomešamo sa onim koje se skupljaju oko voća. Te sitne crne mušice, koje izgledaju "mekano" i neartikulisano, obično su znak da je nešto ne u redu sa režimom nege naše biljke.

Šta su zapravo te mušice i zašto se pojavljuju?

One male crne mušice koje lebde iznad zemlje ili se skupljaju na površini tla najčešće pripadaju grupi tresetni mušica. Nisu direktno opasne za biljku u smislu da je jedu, ali su izuzetno dosadan i uporan problem. Njihova pojava je često indikator pogrešne nege, konkretno - prekomernog zalivanja.

Kao što je jedna iskusna cvećarka primećivala: "Često grešimo kod zalivanja. U prostorijama sa centralnim grejanjem koje brzo, već za 2-3 dana, osuši površinski deo zemlje, pa pogrešno mislimo da biljka nema vode. Istina je da u donjem delu posude ima sasvim dovoljno vode za zimski period mirovanja." Upravo ta stalna vlažnost u dubljem sloju zemlje stvara idealno okruženje za razvoj larvi ovih mušica.

Sa druge strane, male bele mušice koje liče na minijaturne leptire su biljne vaši. One su mnogo opasnije po biljku, jer joj sišu sokove i mogu dovesti do propadanja. Razvijaju se u toplom i suvom prostoru, pa je važno prostor redovno prozračivati i snižavati temperaturu vazduha ako je moguće.

Kako se rešiti nepoželjnih gostiju?

Borba protiv ovih insekata zahteva strpljenje i doslednost. Efikasan način protiv tresetni crni mušica je korekcija zalivanja. Zemlju treba pustiti da se dobro osuši između dva zalivanja. Jedan od domaćih recepta je da se pet opušaka uroni u litru i po vode, ostavi da prenoći, a zatim tom vodom poprskati biljku i zaliti je, ali tek kada se zemlja dobro osuši.

Za bele mušice (vaši) neophodno je korišćenje insekticida. Prskanje i zalivanje rastvorom preparata na bazi malationa ili dimetoata na svakih sedam dana može biti efikasno. Takođe, važno je smanjiti temperaturu i povećati vlažnost vazduha, jer suvi i vrući uslovi im pogoduju.

Postoje i domaći trikovi. Jedan od njih je pravljenje zamke od sirćeta. U čašu od jogurta se doda sirće i malo vode, poklopi folijom za domaćinstvo, veže gumicom i izbuši par rupica. Mušice privlači miris sirćeta, uđu unutra, ali veoma teško izađu.

Prepoznavanje i nega specifični biljaka

Pored borbe sa štetočinama, ključ uspeha leži u razumevanju potreba svake biljke. Na primer, biljka za koju se često pita - ona sa velikim, šarenim listovima koji se "pomeraju" tokom dana - verovatno je kalateja ili maranta (narodski "švaler").

Kalateja ima veliku potrebu za vodom i nikada ne treba da joj zemlja potpuno presuši. Zanimljiva pojava je da noću podiže listove, a danju ih spušta, što stvara utisak da je "živa". Za nju je poznato da ni u jednom trenutku zemlja ne sme biti potpuno suva. Ovaj rod biljaka spada u vrlo "gladne" i zahtevaju presađivanje jednom godišnje.

Kada je reč o ljubičicama (Saintpaulia), najčešći problem je trulež lista i korena usled preteranog zalivanja ili kapanja vode na listove. Listovi ljubičice se ne smeju močiti. Zalivanje se vrši isključivo odozdo, preko tace, ostavljajući biljku da povuče vodu 15-20 minuta, a zatim se suvišak vode izliva. Zemlja mora biti vrlo prozračna - smeša treseta, perlita ili kokosovog vlakna je idealna.

Zlatna pravila zalivanja i presađivanja

Greške u zalivanju su uzrok 90% problema sobni biljaka. Opšte pravilo je: kada nisi sigurna da li da zaliješ, nemoj zalivati. Bolje je da biljka pretrpi malu sušu nego da joj koren stoji u vodi i trune.

Zalivati je po mogućstvu odstojanom ili prokuhanom vodom sobne temperature. Izuzeci postoje, na primer, kalateja kojoj odgovara mlaka voda. Zimi se biljke zalivaju znatno rede, jer su u fazi mirovanja. Čak i ako je površina zemlje suva, u donjem delu posude može biti dovoljno vlage.

Presađivanje je drugi ključni ritual. Mladu biljku treba presaditi u saksiju samo malo veću od prethodne. Premotna posuda može dovesti do preteranog zadržavanja vlage i truljenja korena. Na dno svake saksije obavezno stavite sloj drenaže (krupni pesak, šljunak ili keramički lomljenci) kako bi višak vode mogao da otiče.

Sezonski poslovi: orezivanje i podsticanje cvetanja

Kraj zime i početak proleća je vreme za orezivanje. Biljke kao što su hibiskus, fuksija (mindjušica) ili božićna zvezda (Poinsettia) zahvaljuju se na rigoroznom orezivanju.

Hibiskus se orezuje tako što se seku sve grane iznad druga ili trećeg pupa iznad zadebljalog, drvenastog dela. Rez se radi koso, a pup iznad koga se seče mora biti okrenut ka spolja, kako bi se formirala lepa, razgranata krošnja. Odsečene grančice mogu da posluže za razmnožavanje.

Da bi ljubičice obilno cvetale, potrebno im je dovoljno svetlosti (ali ne direktnog sunca), redovna blaga prihrana gnojivom bogatim kalijumom koji podstiče cvetanje, i temperatura od oko 18-25 stepeni. Ako biljka ne cveta, a ima bujno lišće, možda dobija previše azota koji podstiče rast lisne mase, ali ne i cvetova.

Razmnožavanje: od semena do biljke

Jedan od najvećih zadovoljstva za ljubitelja cveća je da od mrvicaste semenke dođe do raskošnog cveta. Proleće je idealno vreme za sejanje. Važno pravilo je: debljina zemlje kojom prekrivate seme treba da bude pet puta veća od visine samog semena.

Neke biljke, poput lavande ili urme, zahtevaju posebne uslove za klijanje - tzv. hladnu stratifikaciju. Semenke se drže na hladnom (čak i u frižideru), navlažene, nekoliko dana ili nedelja da bi se "prevarile" i pokrenuo se proces klijanja. Urma, na primer, izuzetno brzo klija ako se seme stavi u toplu vodu na 48 sati, a zatim u vlažnu, rastresitu zemlju.

Zaključak: Ljubav, posmatranje i strpljenje

Ne postoji univerzalni recept za sve biljke. Svaka je individua. Najbolji savetnik je samo biljka. "Pričam sa biljkom, sama mi kaže šta joj je", kako kaže jedna iskusna cvećarka. Promena boje listova, mekoća, uvijanje, izduženi izdanci - sve su to signali koje nam biljka šalje.

Ključ uspeha leži u posmatranju, strpljenju i sprečavanju problema pre nego što se dese. Redovna provera listova (i sa donje strane), pravilno zalivanje, dovoljno svetlosti i blaga prihrana tokom perioda rasta čine temelj zdrave i lepe sobne bašte. I najvažnije: uživajte u procesu. Radost kad ona mrvica seme proklija, ili kad uporno drvo konačno pusti pup, neprocenjiva je.