Saveti za organsku povrtarsku baštu
Praktični saveti za organsko povrtarstvo - koje biljke dobro rastu zajedno, kako boriti protiv štetočina bez hemije i kako postići bogat urod.
Tajne uspešne kombinacije biljaka u povrtnjaku
Posmatranje prirode i iskustvo generacija pokazuju da određene biljke imaju pozitivan uticaj jedna na drugu kada se sade u blizini. U ovom članku ćemo podeliti praktične savete kako pravilno kombinovati povrće u bašti za bolje prinose.
Dobre i loše komšije u bašti
Jedna od najčešćih pitanja među početnicima u povrtarstvu je - koje biljke mogu zajedno da se sadie, a koje treba držati što dalje jedna od druge?
Neke od najboljih kombinacija koje su se pokazale u praksi:
- Šargarepa, peršun i paštrnjak - ove tri biljke se odlično slažu i mogu se sejati direktno jednu pored druge. Nakon nicanja, potrebno je samo prorediti biljke tako da razmak bude oko 3 spojena prsta.
- Luk i šargarepa - ove dve biljke su idealni susedi. Luk štiti šargarepu od šargarepine muve, dok šargarepa odbija gliste koje napadaju luk.
- Krompir i kadifica - kadifica privlači korisne insekte i pomaže u zaštiti krompira od određenih štetočina.
S druge strane, postoje i kombinacije koje treba izbegavati:
- Paprika ne voli krompir i patlidžan kao susede
- Paradajz i krastavac nisu najbolji drugari
- Grašak treba svake godine menjati mesto u bašti
Proređivanje - ključ uspeha za krupne plodove
Mnogi početnici čine grešku što ne proređuju biljke nakon nicanja. Šargarepa, peršun i paštrnjak se ne pikiraju, već se direktno seju, a zatim proređuju.
"Kod proređivanja važno je što pre ukloniti višak biljčica. Što više proredite, to će vam rod biti krupniji. Mi smo jednom prilikom ostavili razmak od cele šake i dobili šargarepu veliku kao repu", savetuje jedan iskusni baštovan.
Ono što se čupa prilikom proređivanja obično se baca, jer je korenčić oštećen i male su šanse da bi se biljka primila ako se presadi.
Borba protiv štetočina prirodnim metodama
U borbi protiv najčešćih štetočina u bašti, mnogi iskusni baštovani preporučuju prirodne metode:
- Protiv buhača - kopriva i gorka so (magnezijum sulfat) u obliku prskalice
- Protiv puževa - posipanje pepela ili posude sa pivom koje ih privlače i utapaju
- Protiv zlatice na krompiru - ručno skupljanje ili hren posađen u blizini
- Protiv smrdibuba - mešavina sirćeta, deterdženta i vode koja ih ubija pri direktnom kontaktu
"Ja sam protivnik hemije i trudim se da je ne koristim. Za paradajz preventivno prskam rastvorom običnog mleka (1l mleka na 5 litara vode), zalivam koprivom i maslačkom, a u blizini sadim neven kao prirodnu zaštitu", deli svoje iskustvo jedan od učesnika diskusije.
Kako uspešno gajiti batat
Batat postaje sve popularniji u našim baštama. Evo jednostavnog uputstva za njegovo uzgajanje:
- Početkom februara preseći batat na delove i staviti u posudu sa vodom
- Držati na toplom i sunčanom mestu
- Kada stabljika naraste 5-7cm, odlomiti je i staviti u vodu da pustí koren
- Posle puštanja korena, presaditi u čašicu sa zemljom
- U maju presaditi u baštu na sunčano mesto
- Batatu je potrebno oko 100 sunčanih dana do berbe
"Od jednog batata možete dobiti 20 biljčica. Ja sam prošle godine uzgajala beli, crveni i ljubičasti batat i bila sam oduševljena prinosom od 75kg", pohvalila se jedna baštovanka.
Zaključak
Organsko povrtarstvo zahteva strpljenje i posmatranje prirode. Ključ uspeha leži u pravilnoj kombinaciji biljaka, pravovremenom proređivanju i prirodnim metodama zaštite. Kao što kaže jedan iskusni baštovan: "Najbolje je početi sa malim koracima, učiti iz grešaka i uživati u procesu. Priroda je najbolji učitelj."
Šta vi preferirate - organske metode ili hemijsku zaštitu? Koje kombinacije biljaka su vam se najbolje pokazale? Podelite svoja iskustva u komentarima!